Zagrepčanin u Petrovgradu (Zrenjaninu)

Arhitekta Velislav Nikolić

Arhitekta Velislav Nikolić (Zagreb 1901 – 1988 Zagreb) je u međuratnom periodu bio inženjer Tehničkog odelјenja pri Sreskom načelstvu Petrovgrad. Nakon završenih studija arhitekture u Pragu, u Veliki Bečkerek dolazi 1924. godine kao već iškolovani inženjer. Žena Vera mu je bila Ukrajinka, rođena u Polјskoj. Imali su sina Vasilija (rođen 1933. godine u Velikom Bečkereku). Porodica je živela u Ulici generala Kovačevića br. 19 (danas Todora Manojlovića), a od 1937. godine u novopodignutoj porodičnoj kući u Bogorodičinoj ulici broj 7 (današnja Ulica 7. jula) u Zrenjaninu. Godine 1951. Nikolić prodaje kuću porodici Gađanski i zajedno sa ženom i sinom napušta grad u kom je proveo blizu trideset godina, da bi se vratio u rodni Zagreb gde je i umro u 88. godini života.

Pored dužnosti koje je obavlјao kao inženjer Tehničkog odelјenja pri Sreskom načelstvu Petrovgrad, Nikolić je bio angažovan i na poslovima projektovanja.

———————————————————————————————————————————————————-

DOGRADNJA GIMNAZIJE (1936)

Adresa: Gimnazijska 2

———————————————————————————————————————————————————-

Početkom tridesetih godina, gimnazija u Velikom Bečkereku (1936. godine menja se naziv grada u Petrovgrad) je bila druga po broju učenika u zemlјi, a pitanje nedovolјnog kapaciteta je krenulo da se rešava tek u proleće 1936. godine. Banska uprava je tada odobrila kredit od 500 hilјada dinara za zidanje novog krila zgrade prema Begeju sa 9 učionica.

Planove za dogradnju zgrade Državne realne gimnazije uradio je arh. Nikolić, verovatno još početkom 1933, pošto marta iste godine piše molbu Gradskom savetu gde kaže da mu je poverena izrada planova, da je on pristupio njihovoj izradi, ali da obećan honorar nije dobio te da ovim putem traži da mu se isplati ugovorenih 3 000 dinara. Doziđivanje zgrade Državne realne gimnazije je započeto oktobra 1936. godine.

Iako krov prati nagib krova na postojećoj zgradi, arhitekta je uneo izvesne elemente modernosti u arhitekturu dograđenog krila. Osim čistih fasada oslobođenih bilo kakve dekoracije i prozorskih otvora, Nikolić unosi jedan potpuno nov pristup dogradnjama koji je i danas jedan od najčešćih načina kojima arhitekte pribegavaju kada je potrebno (do)graditi nov objekat uz neki stari iz vremena stilske arhitekture. Mesto susretanja objekta i dograđenog dela on je označio vertikalom (stepenišni hol) koja „probija“ krovnu masu i završava se na visini slemena dvovodnih krovova.

Prilikom kopanja temelјa se naišlo na izvesna vredna arheološka otkrića koja su predata gradskom muzeju. Radove na iskopavanju je nadzirao arheolog Bogolјub Arsić, a predmeti koji su pronađeni datiraju iz raznih perioda, od bronzanog doba do turskog perioda.

————————————————————————————————————————————————————-

DRŽAVNA OSNOVNA ŠKOLA ,,VITEŠKI KRALJ ALEKSANDAR UJEDINITELJ” (danas Osnovna škola ,,Đura Jakšić”) (1938)

Adresa: Cara Dušana 80

————————————————————————————————————————————————————–

Školska zgrada koja je sazidana po planovima arh. Nikolića predata je na korišćenje marta 1938. godine. Tim povodom je u Banatskoj pošti izašao članak sa detalјnim opisom građevine, kao i planovima za njenu buduću upotrebu. Novinski tekst donosi i vest da je u prostranom holu škole postavlјena bista „Blaženopočivšeg Kralјa, koju je izradio poznati naš umetnik pokojni Valdec“ te da se na zidu desno od glavnog ulaza nalazi mermerna ploča na kojoj zlatnim slovima piše da ovu školsku zgradu podiže grad u spomen kralјu. Bista i ploča su u međuvremenu uklonjeni i izgubio im se svaki trag.

U stilskom pogledu arhitekta Nikolić sledi pravila internacionalnog stila kom dodaje izvesne elemente ekspresinizma. Dinamika je postignuta različitim visinama traktova i posebno akcentovanjem mesta njihovog susreta. Plastično raščlanjavanje razuđenih struktura i dinamičniji izrazi mogli su se svakako daleko lakše ispolјiti na ugaonim objektima, što je ovde bio slučaj. Vizuelno upečatlјiv i likovno razuđen ugao građevine predstavlјa najinteresantniji deo kompozicije. On nas svojim ekspresivnim formama upućuje na modernistički ekspresinonizam koji je kod nas, sredinom tridesetih godina, uvezen iz Beča, centra srednjoevropskog ekspresionizma. Odlikuju ga akcentovani oštri uglovi, strelovito usmerene površine, čvrsta geometrija valјka, kubusa, piramide ili trougla.

————————————————————————————————————————————————————-

Kako je škola mogla da izgleda: nerealizovan projekat arhitekte Nikolaja Krasnova

Zanimlјivo je da je u Gradnulici i ranije postojala potreba za zidanjem osnovne škole, ali se iz nekih razloga ideja nije realizovala više od deset godina. U Arhivu Jugoslavije se čuva projekat ove državne škole iz 1924. godine. Potpisnik projekta je Nikolaj Petrovič Krasnov (Никола́й Петро́вич Красно́в , Moskva, 1864 — Beograd, 1939), ruski arhitekta koji se, zajedno sa mnogim svojim kolegama sunarodnicima, stigao u Beograd nakon Oktobarske revolucije.

Saznati više: Nerealizovana raskoš u Velikom Bečkereku – čuveni Krasnov na Gradnulici.

————————————————————————————————————————————————————-

ŽENSKA SREDNJA POLJOPRIVREDNA DOMAĆINSKA ŠKOLA (neizvedeno)

Srednja  polјoprivredna domaćinska škola je trebalo da bude treći objekat u funkciji škole arhitekte Nikolića. O njoj saznajemo samo na osnovu arhivskih dokumenta jer škola, zbog izbijanja Drugog svetskog rata, nije sagrađena.

Grad je pronašao plac za zidanje škole (površine 17.658 kvadratnih metara) na desnoj strani Mihajlovačkog druma u produžetku Ulice cara Dušana. Vlasniku placa je ponuđen kupoprodajni ugovor u januaru 1940. godine, ali se ne zna šta se zbivalo u vezi ovog zemlјišta sve do avgusta 1940. godine, kada dilemu razrešava jedan drugi arhivski izvor. Gradsko poglavarstvo je tada uputilo molbu komandantu 21. Samostalnog artilјerijskog diviziona Veternik da inženjeru Nikoliću, poručniku Prve baterije tog diviziona, odobri duže odsustvo zbog završetka projekta škole. U obrazloženju se kaže da je Nikolić, inženjer ovdašnjeg Tehničkog odelјenja pri Sreskom načelstvu, ovlašten od Ministarstva polјoprivrede da izradi projekte ženske Srednje polјoprivredne domaćinske škole. Projekti, kako se navodi, nisu dovršeni jer je inž. Nikolić već duže vreme na vojnoj vežbi, te je i to jedan od razloga što se još uvek nije otpočelo sa izgradnjom. Odgovor Poglavarstvu iz štaba je stigao nakon dve nedelјe: „Prema vašoj molbi za Nikolić M. Velislava, ne može ovaj divizion doneti rešenje jer se poručnik Nikolić od 26. avgusta 1940. nalazi na radu u Inženjeriji Potiske diviziske oblasti i ne znaju mu se dalјa kretanja.“

Autor teksta: Vesna Karavida, istoričar umetnosti

Uredio: Bojan Kojičić, istoričar umetnosti

……………………………………………………………………………………………………………………………….

Izvori:

* V. Karavida. Škole sagrađene u Zrenjaninu između dva svetska rata (tekst u rukopisu).

* Istorijski arhiv Zrenjanin, F-97, Gradsko poglavarstvo Petrovgrad 29287/1936, Spisi i planovi za podizanje Osnovne škole „Đura Jakšić“ u Ulici cara Dušana.

Istorijski arhiv Zrenjanin, F-97, Gradsko poglavarstvo Petrovgrad 29287/1936, Spisi i planovi za podizanje Osnovne škole „Đura Jakšić“ u Ulici cara Dušana.

* Arhiv Vojvodine, Tehnički odelјak Zrenjanin. kut. 351, šk. 18/36, Odobrenje projekta i predračuna za izgradnju nove osnovne škole u Zrenjaninu (Petrovgradu).

* Istorijski arhiv Zrenjanin, Gradsko poglavarstvo Petrovgrad. F – 97, 7093/1933, Odluka da V. Nikolić bude projektant krila Gimnazije.

* Istorijski arhiv Zrenjanin, Gradsko poglavarstvo Petrovgrad. F – 97, 19264/36, Licitacija za gradnju Gimnazije.

* Arhiv Vojvodine, Tehnički odelјak Zrenjanin, kutija 351, šk. 8/34, Proširenje zgrade Državne realne gimnazije u Zrenjaninu (Velikom Bečkereku) – izvršenje potrebnih izmena i dopuna u projektu, po zahtevu Ministarstva građevina.                                                                   

* Istorijski arhiv Zrenjanin, Gradsko poglavarstvo Petrovgrad F – 97, 2390/40, Osnivanje Srednje polјoprivredne škole.

* Istorijski arhiv Zrenjanin, Gradsko poglavarstvo Petrovgrad F – 97, 28450/40, Zahtev Gradskog poglavarstva da se inž. Velislav Nikolić oslobodi vojne vežbe.