Pavle Ninkov, Inžinjer i ovlašćeni civilni geometar iz Petrovgrada (Zrenjanina)

Građevinski inženjer i geometar Pavle Ninkov (Begeč 1883 – 1955 Zrenjanin) je iste godine kad i Dragiša Brašovan došao u Veliki Bečkerek (1919), najverovatnije iz istih patriotskih uverenja. Gradu, tadašnjem centru Torontalske županije, bili su neophodni mladi i obrazovani kadrovi srpske nacionalnosti koji su trebali da popune upražnjena mesta u gradskim i županijskim službama nakon prisajedinjenja Banata Kralјevini SHS i formiranja novih državnih organa i administracije. Ninkov je bio prvenstveno geometar, ali se bavio i projektovanjem porodičnih kuća mahom u stilu moderne.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

• AMBULANTA OKRUŽNOG UREDA ZA OSIGURANJE RADNIKA (1929)

U dvorištu zgrade današnje Stomatološke poliklinike, nalazi se zgrada hitne medicinske pomoći, podignuta 1929. godine kao ambulanta Okružnog ureda za osiguranje radnika. Ovo je prvi i jedini projekat ing. Ninkova izveden za jednu državnu ustanovu. Ninkov je čeonu fasadu izveo u eklektičkom duhu. Građevina manjih razmera i neobičnog izgleda više asocira na umetnički pavilјon okružen zelenilom, nego na ustanovu zdravstvene zaštite. Tripartitna fasada sa istaknutim centralnim rizalitom nadvišena je atikom iza koje se skriva dvoslivni limeni krov. Jedino je ona ukrašena polukružno završenim prozorskim otvorima, akcentovana volutama i pilastrima, sa izdignutim ulazom na nekoliko stepenika koji je zaštićen nadstrešnicom. Klasicističkoj fasadi, anahronoj za vreme kada nastaje, suprotstavlјaju se ostale fasade sa širokim prozorskim otvorima tipičnim za objekte moderne.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

• KUĆA INŽINJERA VLADISLAVA NIKOLIĆA (1935 – 1937)

Sedam godina nakon projektovanja ambulante, na stambenoj kući gradskog inžinjera Velislava Nikolića, Ninkov je primenio potpuno drugačiju estetiku koja ovaj put odgovara duhu vremena. Tada je već bio u poznim životnim godinama, te kao i Josif Vajteršan, svoja najbolјa ostvarenja projektuje u šestoj deceniji života. Građevinu čine dva kubusa (pravougaonika) različitog volumena, od kojih je jedan položen a drugi uspravan čineći skoro kvadratnu osnovu kuće. Tu geometričnost ublažava linija izvedena u malteru koja teče od stepeništa, uokviruje prozor i vraća se u vidu nadstrešnice koja se oslanja na stub. Kuća je manjih dimenzija sa dve sobe, kupatilom i kuhinjom u prizemlјu i jednom sobom na spratu. Ima izlaz na krov koji je plitak pokriven limom. Kuća je zidana na tradicionalan način sa opekom novog formata, drvenom krovnom konstrukcijom, a podrum, koji se nalazi ispod kuhinje zasvođen je pruskim svodom.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

• VILA NADE BOŽIĆ (1936 -1937)

U Novosadskoj ulici, na tadašnjoj periferiji grada, podignuta je vila Nade Božić. Ova ulica se nalazi u blizini železničke stanice, a formira se tek između dva svetska rata. Slobodnostojeća vila razuđene osnove okružena prostranim dvorištem, uvučena je od ulične regulacije. Građevinski preduzimač je bio Josif Vajteršan, a građena je u klasičnom sistemu, sa drvenom međuspratnom konstrukcijom i kosim plitkim krovom pokrivenim limom koji je skiven iza atike. Kao u prethodnom primeru, i ovde jedinu dekoraciju na fasadi čine malterski okviri prozora i okulus.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

• POSLOVNO – STAMBENA ZGRADA STEFANA ŠMITA (1938 – 1939)

U Istorijskom arhivu pronalazimo još jedan plan zgrade sa potpisom inženjera Ninkova. Projektovana je za zanatliju Stefana Šmita iz Petrovgrada. Zgrada ima osnovu izduženog prvougaonika nepravilnog oblika jer prati liniju parcele koja je uska prema ulici, dok objekat zauzima celu njenu širinu. Ovaj put je upotrebio savremene materijale, odnosno armirano betonski konstruktivni sklop. Šmit je želeo u prizemlјu maksimalno iskorišten prostor za prodajni salon, a to je jedino bilo moguće ostvariti primenom savremenog načina gradnje. U prizemlјu se nalazi trgovačka (limarska) radnja sa kancelarijom, a na spratu petosoban stan vlasnika sa terasom koja gleda na Begej.

Zgrada je sačuvana skoro u originalnom stanju. Međutim, intevencijama u prizemlјu i na izradi nastrešnice objekat je degradiran u odnosu na prvobitno stanje i projektantsku zamisao.

Izvori:

*Dokumentacija Istorijskog arhiva Zrenjanina:
-Fond F.1 Inventar zbirke karata i planova (1752-1992) – H. Regulacija grada sa planovima zgrada (1851-1961)
-Fond F.97 Gradsko poglavarstvo Petrovgrad (1919-1945)
*Dokumentacija i fotodokumentacija Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
*Kojičić, Bojan. Paja Ninkov, inžinjer i ovlašćeni civilni geometar iz Petrovgrada (Zrenjanina) (Neobjavljen rad)