180 godina zrenjaninske (Pijarističke) gimnazije sa kapelom Svetog Stefana

******************************************************************************************************************************

ZGRADA GIМNАZIЈE

******************************************************************************************************************************

Spomenik kulture

Ulicа: Gimnаziјskа 2
Vreme gradnje: 1845 – 46. godina
Projektant: ing. Jožef Orsler (Orszler József)
Stil: klasicizam

Osnivanje Gimnazije i podizanje zgrade za njen smeštaj 1846. godine predstavljali su veliki društveni i finansijski poduhvat za Veliki Bečkerek. Težnja ka utemeljenju jedne takve institucije postojala je od ranije, budući da je u gradu do tada bilo dostupno samo osnovno obrazovanje. Međutim, da bi Veliki Bečkerek konačno dobio višu obrazovnu ustanovu, moralo je da se ispuni nekoliko ključnih uslova: da se obezbede finansijska sredstva za gradnju i redovno funkcionisanje, dobije saglasnost nadležnih institucija i odluči ko će voditi nastavu u školi. 

U Banatu se tek od sedamdesetih godina 19. veka počelo sa intenzivnijom organizacijom školstva i to pre svega osnovne nastave. U Temišvaru, kao centralnom mestu Banata sa biskupskim sedištem, prva katolička gimnazija osnovana je tek krajem 18. veka (1798), dok Veliki Bečkerek, kao drugi grad po veličini u regiji, dobio je  svoju gimnaziju tek sredinom pete decenije 19. veka. Pre toga deca koja su želela da steknu više obrazovanje morala su da putuju u Temišvar, Sombor, Suboticu ili Segedin, gradove koji su već imali  gimnazije.

Grad je odlučio da osnivanje i vođenje škole poveri monaškom učiteljskom redu Pijarista, koji su već vodili gimnazije u Segedinu i Temišvaru. Novac za izgradnju prikupljen je donacijama građana i raznih strukovnih udruženja. Grad je preuzeo obavezu da obezbedi građevinski materijal i podigne zgradu, a kasnije i da finansira njeno održavanje, nabavku opreme i plate učitelja. 

O tome koliko je ovo bio pozamašan finansijski i graditeljski poduhvat svedoči i činjenica da je reč o prvom dvospratnom građevinskom kompleksu u gradu, u čijem sastavu je podignuta škola, kolegijum i kapela na uglu.

Gimnazija krajem 19. veka

Dvorišna fasada

Zašto je grad izabrao Pijariste

Uprkos političkim težnjama da se kroz novu instituciju amortizuje zahtev većinskog srpskog življa za osnivanjem sopstvene gimnazije, delovanje pijarista imalo je izuzetan prosvetiteljski značaj. Ovaj monaški red obezbedio je besplatno školovanje i primenu liberalnijih pedagoških metoda, otvarajući vrata škole ne samo katolicima već i pripadnicima svih drugih lokalnih konfesija: pravoslavcima, protestantima i Jevrejima.

Katolički monaški red pijarista, bio je prvi katolički red koji je prevashodno posvećen obrazovanju siromašne dece. Od 17. veka delatnost ovog bratstva bila je zastupljena na celoj teritoriji Habzburške monarhije, a vodeću poziciju na polju crkvenog obrazovanja pijaristi preuzimaju nakon izgona jezuita sa habzburških teritorija, u vremenu vladavine cara Josifa II. Pijaristi su rukovodili razgranatom mrežom škola po zemljama tadašnje Ugarske. Svoje škole osnovalii su u Budimpešti, Kečkemetu, Segedinu, Velikoj Kanjiži, Temišvaru, Đeru, Klužu itd.

Nakon Prvog svetskog rata, tačnije 1920. godine, Pijaristička gimnazija prestaje sa radom. Državne vlasti Kraljevine SHS preuzimaju školu, koja od tada zvanično deluje pod nazivom Državna realna gimnazija u Velikom Bečkereku, kasnije Petrovgradu.

ARHITEKTURA

Kompleks gimnazije izgrađen je u duhu tada aktuelnog klasicizma prema planovima inžinjera Jožefa Orslera iz Budimpešte. Zahvaljujući sačuvanim skicama koje se danas nalaze u Arhivu Pijarističkog reda u Budimpešti, kao i istorijskim fotografijama, danas imamo precizna saznanja o prvobitnom izgledu ovog zdanja. Tokom perioda od gotovo 180 godina, zgrada je pretrpela mnogobrojne izmene fasadа, adaptacije enterijera i sukcesivna proširenja. Budući da je broj učenika konstantno rastao, prvobitni kapaciteti su postali nedovoljni, što je nametnulo potrebu za obezbeđivanjem dodatnog prostora. Prvo proširenje gimnazije dogodilo se krajem 19. veka dogradnjom dvorišnog krila. Tom prilikom je preoblikovana i glavna fasada. Sledeće proširenje realizovano je 1936. godine, kada je, prema planovima gradskog arhitekte Velislava Nikolića,  to krilo produženo u tada modernom stilu. U posleratnom periodu usledila je još jedna izmena fasade, dogradnja aneksa sa dvorišne strane, kao i podizanje objekta Ekonomske škole u Skerlićevoj ulici. U tom periodu izgrađena je i fiskulturna sala.

Gimnazija između svetska dva rata (Državna Realna Gimnazija)

Gimnazija krajem 20. veka

Dogradnja dvorišnog krila 1936-37. godine

*****************************************************************************************************************************

KAPELA SVETOG STEFANA UGARSKOG

******************************************************************************************************************************

Spomenik kulture od velikog značaja

Ulicа: Gimnаziјskа 2
Vreme gradnje: 1846. godina
Projektant: ing. Jožef Orsler (Orszler József)
Stil: klasicizam
Restauratorski radovi: 1997. godina

Rimokatolička pijaristička crkva (gimnazijska crkva), posvećena svetom Stefanu, pоdignunа је 1846. gоdinе u оkviru zgrаdе gimnаziје. Crkvu su držаli mоnаsi Piјаristi, koji su pripadali kаtоličkom učitеlјskom rеdu kog je osnovao sveštenik, teolog i pedagog Josif Kalasans (Kalasancijski)  1621. gоdinе, a kојi је u periodu 19. veka u Ugarskom delu Habspurke monarhije biо vrlо uticајаn crkvеni rеd sа rаzgrаnаtоm mrеžоm škоlа u Budimpеšti, Kеčkеmеtu, Sеgеdinu, Vеlikој Kаnjiži, Temišvaru itd.

Crkva je podignuta u stilu klasicizma. S obzirom da je deo jednog celovitog građevinskog korpusa, imа sаmо dvе slоbоdnе fаsаdе kоје su svedeno rеšеnе. 

Opremanje unutrašnjosti 

Bilo je potrebno više od tri decenije da unutrašnjost kapele dobije svoj konačni izgled. Odmah po završetku građevinskih radova, prostor je opremljen klupama i orguljama, a postavljene su i prve oltarske slike – glavna, posvećena Svetom Stefanu Ugarskom, i bočna, sa likom Svetog Josifa Kalasansa. Poslednja faza uređenja završena je 1879. godine, kada je na desni oltar postavljena slika Bogorodice sa Hristom (Sikstinska madona), dok je lokalni slikar i dekorater Jozef Gojgner oslikao zidove i svodove scenama iz Starog i Novog zaveta.

Konzervatorsko – restauratorski radovi

Tokom 1997. godine izvedeni su konzervatorsko-restauratorski radovi na kapeli, koji su obuhvatili obnovu krovne konstrukcije zvonika, krova nad brodom crkve, krovnog pokrivača, limarije i uličnih fasada. Takođe, izvršeno je presecanje uličnih zidova radi postavljanja hidroizolacije. Budući da su zidne slike ozbiljno ugrožene kapilarnom vlagom, urađeno je zaštitno fiksiranje slikanog sloja. U narednom periodu potrebno je izvesti i kompletne restauratorske radove na zidnom slikarstvu u unutrašnjosti crkve.

Desakralizacija crkve

Usled gubitka prvobitne verske funkcije, kapela je prošla proces desakralizacije. Reč je o zvaničnom postupku kojim Sveta Stolica ukida status svetog mesta sakralnom objektu. Nakon ovog čina, prostor se trajno zatvara za bogosluženja i može se otuđiti ili prenameniti u civilne svrhe – poput muzeja, galerije ili biblioteke. Buduća sudbina ove gimnazijske kapele i njena eventualna nova funkcija ostaju otvoreno pitanje.

Banatski biskup Ladislav Nemet je 2022. godine pokrenuo inicijativu da se prostor kapele prenameni u multikulturni centar. Međutim, njegovim odlaskom na funkciju beogradskog nadbiskupa, a potom i kardinala, ova inicijativa je ostala samo na nivou idejnog rešenja.

https://listzrenjanin.com/pijaristicka-crkva-u-sklopu-gimnazije-slavi-180-godina-od-osnivanja/

Panorama sa pogledom na kompleks gimnazije

Kapela krajem 19. veka

 

Orgulje

 

+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +

Bojan Kojičić, istoričar umetnosti

Izvori:

– A. M. Stanojlović, Petrovgrad, Petrovgrad 1938, 153

– S. Bakić, Restauratorski radovi na tri crkve u zrenjaninu, Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine XXI, Novi Sad 2004, 32

– S. Bakić, Arhitektonsko i urbanističko nasleđe Zrenjanina, Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine XXII-XXIII, Novi Sad 2008, 47

– F. Német, Úri wilág Torontálban, Novi Sad 2003, 98-101

– F. Német, A Nagybecskereki piarista Gimnázium tőrténete 1846 – 1920, 2015, rukopis

– В. Стојковић, Пијаристичка капела Светог Стефана у Зрењанину: Историја и сликарство, Зборник Матице српске за ликовне уметности 49, Београд 2021.