2015
VELIKI MOST U ZRENJANINU (BEČKEREČKA ĆUPRIJA) 1904 – 1969
Izgradnji čeličnih mostova (Malog i Velikog) pristupilo se 1903. godine da bi se zamenili stari drveni mostovi koji su povezivali Varoš, središnji deo Bečkereka, sa južnim delovima grada. Drveni mostovi su bili dotrajali i nisu mogli da zadovolje potrebe sve razvijenijeg saobraćaja. Veći most nazvan “Veliki”, a kasnije kolokvijalno “Bečkerečka ćuprija”, pa “Zrenjaninska ćuprija” bio je završen već sledeće godine.
drveni most
čelični most (1904) i palata Dunđerski (1905)
konstrukcija mosta
Konstruktivno rešenje bilo je bazirano na lučnim rešetkastim nosačima na koje je bila obešena ploča kolovoza. Gornju i donju zonu lučnih nosača činili su moćni čelični I profili. Vertikalni i kosi štapovi u poljima rešetke bili su izrađeni od čeličnih profila u vidu Virendelovih nosača. Lukovi su međusobno bili spregnuti u gornjoj zoni plitkim čeličnim rešekastim nosačima na mestima vertikalnih stubova rešetki. Polja između ovih plitkih rešetksatih nosača bila su takođe ukrućena dijagonalnim spregovima od čeličnih profila. Na taj način je most predstavljao stabilnu prostornu figuru oblikovanu u vidu zatvorenog čipksato transparentnog “kaveza”, karakterističnog za čelične konstrukcije tog vremena.
Srednji deo mosta mogao je da se podiže za oko 1,5 m, okretanjem četiri zupčanika uz pomoć poluga.
Veliki most (Erzsébet hid)
Dekoracija i stil
Most je bio flankiran na oba kraja sa po dva tanka pilona od čeličnih profila obloženih ukrasnim pločama sa rozetama, koje su zakivcima bile pričvršćene za primarnu konstrukciju. Piloni su bili završeni ukrasnim fijalama. Most se oslanjao na zidane postamente obložene kamenim tesanicima, postavljenim na obe obale Begeja. Iako su ukrasni elementi (rozete, geometrijski ornamenti, gotičke fijale) iz eklektičkog repertoara, most je svojom opštom koncepcijom i konstruktivnim rešenjem, koje se oslanja na čelik i vitke elemente, pripadao secesijskom korpusu. Svakako da je među mostovima u Vojvodini ovo bio najreprezentativniji i, u likovnom pogledu, najiventivniji.
Direktivni urbanistički plan Zrenjanina i sudbina Velikog mosta
Direktivnim urbanističkim planom iz 1958. godine, kao i prvim Detaljnim planom centra bilo je predviđeno uklanjanje Velikog mosta i izgradnja dvomostovlja sa dve trake od po 14 m i na međusobnom rastojanju od 14 m. Ovim bi se rešio pešački saobraćaj između istočnog i zapadnog dela grada, a bio bi isključen svaki drugi saobraćaj. Sa obe strane Begeja planirana je izgradnja novog gradskog trga sa mnogobrojnim novim zgradama: zgrada SDK, GIK »Banata«, robne kuće, trafo stanice, autobuske stanice, zgrade SUP-a.
novi betonski pešački most, sedamdesete godine 20. veka
Stanje mosta pre rušenja (Izveštaji komisija)
Tokom višedecenijske eksploatacije došlo je do deformacija mosta, te je konstrukcija postala statički neodređena – na lukovima dva zgloba, došlo je do uklještenja srednjeg pokretnog dela mosta. Postavljen je pešački zastor i kamena kocka, čime je most dodatno opterećen, stvoreni su uslovi za korodiranje čelika, a time i smanjenja nosivosti.
Na mostu ništa nije rađeno od njegove izgradnje – nije popravljan ni štićen od korozije, te je polako propadao. Odeljenje za komunalne poslove NOO Zrenjanin osnovalo je Komisiju za pregled mosta decembra 1960. godine, a na osnovu njenog izveštaja formirana je Komisija eksperata sa Građevinskog fakulteta u Beogradu, koja je dostavila svoj izveštaj januara 1961. i predložila da se odmah pristupi snimanju konstrukcije mosta i obnavljanju planova, jer originalni planovi ne postoje. Predloženo je da to uradi Institut za ispitivanje materijala iz Beograda, kao i da ispita mehaničke osobine čelika, te da se potom donesu zaključci o daljoj sudbini mosta. Institut je dostavio izveštaj avgusta 1961. godine, u kome je konstatovao da su deformacije od povećanog opterećenja u granicama dozvoljenih i da ga treba odmah dovesti u »red«, uz pitanje da li je to uopšte potrebno s obzirom da će most »ostati na ovom mestu najviše još dve godine«. Institut je podneo novi izveštaj oktobra 1962. godine, kojim je svoje prethodne nalaze dopunio procenom stručnog montera da se na dostupnim mestima konstrukcije ne primećuju oslabljene veze, ali je glavna veza konstrukcije sa ležištima sumnjiva, možda opasna, jer su ova mesta najizloženija koroziji. Navedena su i sva ostala oštećenja i konstatovano je da ništa nije preduzeto prema preporukama iz prethodnog izveštaja. Kao zaključak, predloženo je da se postojeća čelična konstrukcija hitno zameni novom, jer pojačanje postojeće i zamena kolovozne table ne bi bile zadovoljavajuće u pogledu bezbednosti saobraćaja, nosivosti mosta i ekonomičnosti.
Posle dve godine ponovo je formirana stručna komisija za pregled mosta po nalogu Odeljenja za unutrašnje poslove SO Zrenjanin, koja je konstatovala da je veliki broj čeličnih profila i čvornih limova napadnut korozijom, te da se most nalazi u kritičnom stanju, da su smanjeni preseci čeličnih profila, a time i nosivost mosta. Ni tada ništa nije preduzeto u vezi sa ovim zaključcima, tako da je proteklo još dve godine.
Krajem 1966. godine sklopljen je ugovor sa Vodoprivrednim preduzećem DTD iz Novog Sada i GIK »Banat« o izgradnji utvrde obale Begeja, kojim su bili predviđeni i radovi na osiguranju temelja Velikog mosta. Ali, tada su u više navrata vođeni razgovori sa predstavnicima SO Zrenjanin o eventualnom uklanjanju mosta; pa, kako radovi na osiguranju temelja nisu bili mali ni jeftini, nisu ni izvedeni s obzirom na to da je bilo predviđeno uklanjanje mosta urbanističkim planom.
Konačno, Komisija za utvrđivanje bližih uslova za upotrebu sredstava Opštinskog fonda za uređivanje gradskog zemljišta, izgradnju i održavanje komunalnih objekata, na sednici od 10.10.1968. godine razmatrala je stanje Velikog mosta i predlog VP DTD iz Novog Sada i donela zaključak kojim je predložila Skupštini opštine Zrenjanin:
1. da donese odluku o uklanjanju Velikog mosta,
3. da obezbedi razliku potrebnih sredstava za izgradnju novog mosta na Begeju...
4. da preporuči VP DTD da obustavi radove na osiguranju temelja mosta.
SO Zrenjanin donosi odluku o rušenju mosta 6.11.1968. godine »ne pridržavajući se zaključaka i zajedničkih razgovora, prenebregavajući predloge i sugestije Zavoda« i doneto rešenje o zaštiti jezgra grada. Čak i podnošenje krivične prijave protiv tadašnjeg predsednika opštine nije spasilo most.
Autor:
Svetlana Bakić, dipl.inž.arh (Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin)
Uredio:
Bojan Kojičić, istoričar umetnosti
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Izvori:
S.Bakić, Urbanističko i arhitektonsko nasleđe Zrenjanina, Građa za proučavanje spomenika kulture Zrenjanin XXII-XXIII, Novi Sad 2008.
P.Janjatov, Informacija o stanju ,,Velikog mosta” u Zrenjaninu, od 23.10 1968. godine
Dokumentacija Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin, dosije E – 162/I-II