MALI GVOZDENI MOST

Mali most je podignut umesto ranijeg drvenog pokretnog mosta, koji je povezivao centar grada i Malu Ameriku. Još tokom 1870-tih godina rodile su se prve ideje da se dva centralna gradska drvena mosta zamene gvozdenim. Međutim, od ideje do realizacije prošlo je 30-tak godina. Iako su prve ponude počele pristizati još 1893. godine grad nije mogao sam da isfinansira njihovu gradnju. Pošto je pitanje mostova ubrzo postala državna briga Ugarske, gradske vlasti više nisu mogle da bitnije utiču na njihovu gradnju. 1903. godine iz ministarstva trgovine stigli su projekti za gradnju mostova, a na zahtev gradskih vlasti odobreno je da kraljevski inženjer Gamboš Mihalj bude nadzornik i kontrolor gradnje. Pristupne puteve radila je firma Rauh & Fekete iz Budimpešte, Šlikova livnica iz tadašnje prestonice je uradila kranski sistem za podizanje mostova, a samu konstrukciju je uradila fabrika gvožđa državne železnice u Rešicama.Gradnja je počela 1903. godine, a završena krajem naredne, kada je pušten u rad i sistem za podizanje mosta. Interesantno je da je gradnja Malog mosta bila mnogo skuplja od gradnje Velikog, jer je rad na temeljima, zbog kompleksnih i vizuelno efektnih oslonaca konstrukcije, bio mnogo komplikovaniji. Kuriozitet je bila i želja gradskog načelnika upućena ministarstvu da se prilikom projektovanja uzmu u obzir bitni estetski momenti. Zato je verovatno njegova konstrukcija bila estetski kompaktnija od teške i ne preterano moderne konstrukcije Velikog mosta. Dužina izgrađenog Malog mosta je iznosila 31m, širina 9m i visina 5,5m. Krasi ga pravilna lučna konstrukcija u vidu isečka kruga. Pretrpeo je nekoliko rekonstrukcija, kada je skinut i kranski sistem koji više nije bio u funkciji. Poslednja velika rekonstrukcija je izvedena 1999.

Autor teksta: Dejan Vorgić, istoričar umetnosti (Izvor: Banateka, Gvozdeni mostovi u zrenjaninu )