11 Dec
2017
Posted in: Aktuelnosti
By    No comments

Projektantski opus Đorđa (Đurice) Tabakovića u Zrenjaninu

POVODOM 120 GODINA OD ROĐENJA JEDNOG OD NAJZNAČAJNIJIH VOJVOĐANSKIH ARHITEKATA

Đorđe Tabaković (Arad, 3. V 1897 – Novi Sad, 1. IX 1971) jedan je od najznačajnijih predstavnika srpske moderne arhitekture nastale između dva svetska rata u Vojvodini.

Graditeljska delatnost Đorđa Tabakovića u Zrenjaninu do sada nije bila studiozno istraživana iako predstavlјa važan segment njegovog celokupnog arhitektonskog opusa. Nјegov delokrug je, uglavnom, bio vezan za Novi Sad, dok je Zrenjanin drugi grad po broju izvedenih objekata. Do danas je otkriveno deset Tabakovićevih projekata, od kojih je osam realizovano.
Graditeljski sloj modernizma u Zrenjaninu, po broju i značaju objekata daleko skromniji od akademizma, najvećim delom se vezuje za Tabakovića. Gotovo svi značajni objekti, reperi međuratnog identiteta grada, njegova su autorska dela. On je ostavio prepoznatljiv trag na period međuratne arhitekture, ali i na celokupno nasleđe Zrenjanina. Arhitektu Tabakovića angažovao je grad za izgradnju objekata za potrebe svojih institucija, zatim privredna društva, crkva, ali i bogati građani.

———————————————————————————————————————————————–
JAVNI OBJEKTI
———————————————————————————————————————————————–

1. DEČJI DOM
Ulica Miroslava Tirše br.4
Godina projektovanja 1934.
Godina realizacije 1935.


Tridesete godine 20. veka (preuzeta fotografija iz knjige ,,Petrovgrad”)

Prvi Tabakovićev realizovan projekat javne ustanove u Velikom Bečkereku je Dečji dom iz 1935. godine. Objekat je imao funkciju dečjeg skloništa koje je primalo napuštenu decu na celokupnu brigu i vaspitanje. U isto vreme u zgradi je bilo smešteno i dečje obdanište za prihvat dece iz siromašnih porodica koje nisu bile u stanju da pruže deci kvalitetnu ishranu i potreban nadzor. Ustanove za smeštaj i boravak dece bile su novi vid socijalnih građevina u međuratnoj arhitekturi.


Današnji izgled fasade

Dečji dom se nalazi u zaleđu Županijske palate, na rubu parka, prema Ulici dr Miroslava Tirša. Zgrada je podignuta na uzvišenju, povučena od ulične regulacije, te je iz tog razloga loše saglediva i više asocira na pavilјonska rešenja luksuznih vila za stanovanje, zaklonjenih od radoznalih pogleda prolaznika i okruženih visokim rastinjem, nego na državnu ustanovu. U saglasju sa ambijentom u kom je izgrađen – izvedena je i njegova arhitektura.

Dinamična osnova, ravne površine oslobođene svake vrste dekorativnosti, te ravan krov objekta, svrstavaju ga u modernu arhitekturu koja je bila još doslednije izražena na originalnom izgledu objekta koji nije sačuvan. Zaoblјeni volumen sprata imao je, u prvobitnoj verziji, neprekinuti niz prozorskih otvora koji su pratili polukružnu liniju erkera, veoma karakterističnu za modernu četvrte decenije prošlog veka na ovim prostorima. Nažalost, u nekoj od kasnijih adaptacija, autentična traka prozora zamenjena je standardnim trokrilnim prozorima, a veći deo otvora je zazidan ,čime je volumen dobio na težini i masivnosti, a sam objekat izgubio na kompoziciji, samim tim i na svojoj likovnoj i arhitektonskoj vrednosti. Ovim zrenjaninskim objektom, Tabaković se smelo približio arhitekturi Bauhausa, ponajviše u odluci da osnovni korpus građevine obogati snažnom, gotovo dramatičnom polukružnom formom erkera.

Deo originalnog plana (osnova prizemlja) se čuva u Istorijskom arhivu Zrenjanin.
………………………………………………………………………………………………………………………………

2. ZGRADA PODRUŽNICE JAVNE BERZE RADA
Ulica brigadira Ristića br. 2
Godina projektovanja 1938.
Godina izgradnje 1939.

Radnički domovi i berze rada bili su u međuratnom periodu novine u graditeljskoj praksi jugoslovenskih zemalja. Nova država je izgradnjom ovih objekata, odnosno  organizovanjem službe rada i zapošljavanja, želela da se usredsredi na rešavanje narasle socijalne problematike. Sve veći broj radnika je dolazio u regionalne centre tražeći posao, te im je trebalo obezbediti privremeni smeštaj, ishranu i prostor za sindikalna okupljanja.

Izgradnja zgrade podružnice Javne berze rada počela je na jesen 1938. godine, a završena krajem sledeće godine. Zgrada je koncipirana kao ugaona dvospratnica, zaoblјenih ivica, razuđene osnove i ravnih fasadnih površina sa visokim prizemlјem koje je obloženo pločama travertita. Ima plitak limeni krov.


Južna fasada iz originalnog projekta

U prizemlјu zgrade nalazi se velika čekaonica za muškarce sa šalterom i posebno odvojena čekaonica za žene, zatim kancelarije, kuhinja i sanitarni čvor. Na prvom spratu je radničko sklonište sa grupnim spavaonicama za nezaposlene radnike, opet odvojeno za muškarce i žene, zatim deo sa svlačionicom, tuševima i toaletom, kancelarijama za lekara, higijeničara i nadzornika. Na drugom spratu je bio tzv. socijalni hotel, gde su bile smeštene razdvojene spavaonice sa kupatilom i umivaonikom, zatim servisni prostor sa praonicom, peglaonicom i sušionicom. U podrumu objekta se nalazi kotlarnica, radionica i prostor za skladištenje uglјa. Na osnovu ovog opisa možemo konstatovati da su uslovi higijene i boravka bili na visokom nivou. Zgrada je, pored socijalnog značaja, podigla gradsku arhitekturu i u estetskom pogledu.

Moderna arhitektura koju Tabaković primenjuje u projektovanju zrenjaninske podružnice berze rada išla je ispred svog vremena. Ona je na specifičan način najavila posleratnu arhitekturu međunarodnog modernizma.

Originalni planovi se čuvaju u Istorijskom arhivu Zrenjanin.
………………………………………………………………………………………………………………………………

3. UPRAVNA ZGRADA BEGEJSKE VODNE ZAJEDNICE
Ulica Slobodana Bursaća br. 1
Godina projektovanja 1954.
Godina izgradnje 1955.

Upravna zgrada Begejske Vodne zajednice je projektovana 1954. godine, a izvedena sledeće godine. Tabaković je projektuje krajnje stereotipno, bez posebnog nadahnuća. Zbog podvodnog terena, zgrada nema podrum, već samo prizemlje u nivou zemljišta i dva sprata. Ima dve slobodne fasade, tretirane sa jednakom pažnjom, jer je bilo predviđeno formiranje nove ulice  sa bočne strane. Na uglu ulice Slobodana Bursaća i novoformirane ulice je postavio trem na stubovima, gde se nalazi glavnu ulaz u objekat.  Zgrada je građena tradicionalnim sistemom zidova od opeke sa armiranobetonskom međuspratnom konstrukcijom, a krovna konstrukcija je drvena pokrivena falcovanim crepom. Pored službenih prostorija, nalazi se tri stana i prostorije za prenoćište gostiju.

Projekat zgrade se čuva u arhivi Vodoprivrednog privrednog društva Begej, koje se nalazi u ovoj zgradi.

————————————————————————————————————————————————
PRIVATNI OBJEKTI
————————————————————————————————————————————————

6. VILA KALAI EUGENA 

Ulica dr Zorana Kamenkovića br.1
Godina projektovanja i izgradnje 1934.


Vila Kalai, fotografija iz privatne kolekcije

Tabaković  je projektovao vilu za jevrejskog trgovca Kalai Eugena  marta 1934. godine. Jednospratna građevina sa skrivenim krovom bila je deo uličnog niza, međutim, probijanjem magistralnog puta našla se na uglu ulice. Vila ima lođu i polukružni erker na uličnoj fasadi, motiv toliko svojstven Tabakovićevom maniru. Objekat je građen u armiranobetonsakoj konstrukciji, zidan opekom, sa drvenom krovnom konstrukcijom na jednu vodu, pokrivenom limom, koja je skrivena iza zidane atike.

Zbog lošeg stanja zgrade, 2002. godine je izvedena sanacija i adaptacija, čime je delimično izmenjen njen prvobitan izgled. Zbog promene iz stambene u poslovnu namenu, prozorski otvori prizemlјa su prošireni do sokle, a jedan deo prozora je pretvoren u ulaz lokala. Lođa je zastaklјena prozorima. U dvorišnoj strani su izmene još izraženije.

U privatnoj arhivi je pronađen deo tehničke dokumentacije  (sačuvana je osnova, presek i dvorišna fasada). Danas se planovi čuvaju u Istorijskom arhivu Zrenjanin.
………………………………………………………………………………………………………………………………

7. ADAPTACIJA ZGRADE AMBROZI JOZEFA
Žitni trg br.1
Godina projektovanja i realizacije 1938.


Projekat se čuva u Istorijskom arhivu Zrenjanin

Tabaković je 1938. godine uradio još jedan projekat, ali ovog puta je u pitanju adaptacije postojećeg objekta. Jozef Ambrozi, vlasnik fabrike sapuna, je od Tabakovića naručio projekat adaptacije dela svoje stambene zgrade na Žitnom trgu, odnosno enterijera prvog sprata i uličnu fasadu. Tabaković je stan sa prostornom organizacijom tipičnim za  19. vek (hodnik se proteže duž dvorišne strane, dok se prostorije nižu od ulice i unutrašnje strane dvorišnog krila) preoblikovao u jedan moderan i funkcionalan prostor.  Zgrada je podignuta još u prvoj polovini 19. veka, o čemu svedoče očuvani detalјi (kovano gvožđe rešetki itd).

………………………………………………………………………………………………………………………………

8. VILA BRAĆE DRAGAN
Ulica Emila Gavrila br. 63
Godina 1938?

Tabakovićevo autorstvo za ovu vilu još uvek nije potvrđeno. U Istorijskom arhivu Zrenjanin, kao i u samoj ustanovi koja je smeštena u vili (dečiji vrtić), nismo pronašli originalan plan koji bi potkrepio navode arhitekte Slobodana Jovanovića objavlјene u Dans-u (br. 45 iz 1998.), da je ovo delo Tabakovića. Iako je Jovanović, iz ličnog poznanstva sa Tabakovićem, mogao dobiti ovu informaciju, zbunjuje pogrešno imenovanje objekta – kao vila Vagner. Iz izvoda iz zemlјišnih knjiga pronalazimo podatak da su vlasnici ove parcele od 1937. godine bili Braća Dragan (Hristifor, Stevan i Jovan), osnivači fabrike šešira i tulјaka, koja se nalazila preko puta ove kuće.

Izraženi ugaoni polukružni erker, koji je glavni motiv ove građevine, može se pripisati Tabakovićevom izrazu, jer slično rešenje primenjuje na nekoliko novosadskih porodičnih vila. Međutim, ovaj objekat ima klasičan krov pokriven crepom. Zanimlјivo je rešenje  stepeništa smeštenog u poluotvoren prostor iznad koga se nalazi krovni balkon.

————————————————————————————————————————————————
PROJEKTI ZA SRPSKU PRAVOSLAVNU CRKVU
————————————————————————————————————————————————

9. MANASTIR SVETE MELANIJE RIMLJANKE
Godina projektovanja 1935.
Godina izgradnje 1939.


Manastir Svete Melanije, tridesete godine 20. veka (Fotografija preuzeta iz knjige Petrovgrad)

Planove za manastirski kompleks Tabaković je izradio 1935, dok je gradnja trajala do 1939. godine. Kompleks se sastojao od manje crkve i krila u obliku ćiriličnog slova G, sa kulom – zvonikom, dograđenim sa severne strane. (Deo predviđen za smeštaj monahinja je imao četiri kelije, trpezariju i kuhinju sa pomoćnim prostorijama). Tokom 1986. godine, po projektu arh. Predraga Krstića, Tabakovićevog nećaka, uz postojeće objekte, dograđen je južni krak sa svečanom dvoranom, prostorima za vladiku i velikom kuhinjom sa kelijama, čime je zatvorena struktura manastirskog kompleksa. Tom prilikom proširena je i manastirska crkva dodavanjem prostora za proskomidiju i đakonikon. Uz zapadni deo hrama, takođe po projektima arh. Ristića, 2011. godine je dodata priprata, koja je izvedena u skladu sa nasleđenom arhitekturom. Interevencije su sklado izvedene i u saglasju sa Tabakovićevom idejom.
………………………………………………………………………………………………………………………………

10. PAROHIJSKI DOM SPC
Svetosavska ulica br. 2
Godina projektovanja i izgradnje 1938.


Ulična fasada, osamdesete godine 20. veka

Na parceli pored Svetosavske crkve izgrađen je parohijski dom 1938. godine prema Tabakovićevim planovima. Ovaj objekat se može smestiti u malu grupu objekata na kojima je primenjivao elemente balkanske tradicionalne arhitekture.
Kuća ima front prema ulici i stepenasto suženo krilo prema dvorištu. Jednostavni prozori kvadratnog oblika bili su povezani klizećim žaluzinama. Sokla je bila obložena kamenom travertinom, a iznad pravougaonog ulaza nalazi se plitka, lučno završena niša predviđena za ikonu svetitelјa. Krovna konstrukcija je rešena tradicionalno sa klasičnim krovom pokrivenim falcovanim crepom. Dvorišna fasada je obrađena lucima koji se ponavlјaju i na zidu koji deli dvorište od porte crkve sa talasastim krovom pokrivenim ćeramidom. Raspored prostorija je tradicionalan – prema ulici su dve sobe i trpezarija, u dvorišnom krilu su smeštene servisne prostorije, a na kraju dvorišnog krila se nalazi kancelarija sa predsoblјem, koju odvaja od ostalog dela kuće prolazom sa tri arkade.


Projekat se čuva u Istorijskom arhivu Zrenjanin

————————————————————————————————————————————————
NEREALIZOVANI PROJEKTI
————————————————————————————————————————————————

4. PROJEKAT ZGRADE TRGOVAČKO-INDUSTRIJSKE KOMORE
Ulica narodne omladine br.2
Godina 1935.
(neizvedeno)


Projekat se čuva u Istorijskom arhivu Zrenjanin

Dugo je važilo uverenje da je zgrada Trgovinsko-industrijske komore u Petrovgradu (Dom vojske) delo Tabakovića. Međutim, ovo je samo delimično tačno. Prema arhivskim izvorima, Komora jeste naručila projekat od Tabakovića, kako piše u zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, podnete gradskom poglavarstvu oktobra 1935. godine, ali je, iz nama nepoznatih razloga, već januara 1936. poglavarstvu podnela novi dopis sa obaveštenjem da je Komora na sednici donela odluku da se projekat poverava arhitekti Zoranu Tomiću iz Pančeva.

Očigledno se Tomić vodio Tabakovićevim idejama, ali razlika u oblikovanju fasada i koncepciji unutrašnjeg prostora, ipak, postoji. Tabakovićevo rešenje je plošnijeg fronta, izražene horizontalnosti. Fasada je simetrično komponovana, sa ulazom pozicioniranim u sredini koji je, zajedno sa okulusima, uokviren ramovima. Levo i desno su pravougaona polјa sa plitkim relјefima. Na spratu je prozorska traka. Na prvi utisak, fasada podseća na umanjenu verziju pročelјa Sokolskog doma u Novom Sadu. Unutrašnjost je u duhu funkcionalne arhitekture. Podela prostora po funkciji je slična, osim stepenišnog dela, kojeg Tabaković postavlјa ka desnom krilu, dok je, po Tomićevom rešenju, izvedeno centralno stepenište sa dva kraka.

……………………………………………………………………………………………………………………………..

5. PROJEKAT ZGRADE BANOVINSKE ŠTEDIONICE
Ulica kralja Petra Prvog
Godina 1938.
(neizvedeno)


Projekat se čuva u Istorijskom arhivu Zrenajanin

Planirano je da se zgrada Banovinske štedionice gradi na prostoru nekadašnjeg Županijskog parka (danas parkinga gradske kuće), između Županijske palate i zgrade stare pošte. Tabaković je prislonio zgradu štedionice na zgradu pošte, dok su ostale fasade slobodne. Upravo je okruženje, odnosno blizina ove dve zgrade podignute u istoricističkim stilovima, uticalo na arhitektonsko rešenje Banovinske štedionice. U ovom slučaju, primenio je princip potpuno suprotan onom kojim se vodio dok je projektovao Klajnovu zgradu ili Tanurdžićevu palatu. Iako bez ornamentalnih fasadnih površina, izgled zgrade više odgovara Tabakovićevom ranom periodu stvaralaštva, u kome se oseća uticaj istorizma i ar dekoa, nego pročišćenoj moderni iz četvrte decenije 20. veka.


situacija – lokacija predviđena za gradnju

Objekat je koncipovan kao dvospratna građevina razuđene osnove, koja glavnom fasadom izlazi na regulacionu liniju Ulice kralјa Petra, dok su ostale dve okrenute prema parku. Osnova je u obliku nepravilnog slova G, sa blago iskošenim uglom, jer se dvorišno krilo ravna sa dvorišnim krilom Županije. Dvorišnu fasadu povlači u drugi plan, a ugao rešava polukružnim aneksom sa terasom koja je natkrivena pergolom. Prizemlje se, načinom obrade fasade, dosta razlikuje od pročišćenih zidnih površina spratova, od kojih je vizuelno odvojeno masivnim profilisanim kordonskim vencem. Izvedeno je horizontalnim fugnama, a otvori su zaštićeni kovanim rešetkama, koje, pored zaštitne funkcije, imaju i dekorativnu ulogu, posebno one na ulazu u štedionicu sa nadsvetlom, koje je rešeno na filigranski način. Ovo ,,koketiranje“ sa zgradama u okruženju se najjasnije može sagledati na ogradi balkona drugog sprata fasade prema županijskom parku, na kojoj primenjuje skoro identične barokne elemente koji se pojavnjuju i na ogradi Županije.
Pored službenih prostorija štedionice, koje su smeštene u dvorišnom delu prizemlјa, u uličnom delu prizemlјa nalaze se dva lokala za izdavanje, jer je ekonomska računica uvek išla u pravcu što bolјeg iskorišćenja prostora. Pošto nemamo osnove spratova, možemo pretpostaviti da su bili namenjeni za stanove, kako je, uostalom, i bilo pravilo. Najverovatnije su u pitanju luksuzni stanovi za rukovodioce štedionice.

Iz nama nepoznatih razloga, odustalo se od izgradnje ove dvospratne palate. Možda je početak rata sprečio realizaciju projekta. Zgrada Banovinske štedionice bi, da je izvedena, zasigurno svojim likovnim i arhitektonskim vrednostima, doprinela arhitektonskom sloju modernizma u gradu.

———————————————————

Autori:
Bojan Kojičić, istoričar umetnosti
Vesna Karavida, istoričar umetnosti
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Izvori:

Arhivska građa
Istorijski arhiv Zrenjanin, F-97 Gradsko poglavarstvo Petrovgrad (1919-1945)
Arhiva Vodoprivrednog privrednog društva u Zrenjaninu
Dokumentacija i Fotodokumentacija Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin
Publikacije
Uredio Aleksandar M. Stanojević, Petrovgrad, Petrovgrad 1938.
Vladimir Mitrović, Đorđe Tabaković, Novi Sad 2005
Vesna Karavida, Dečiji dom u Zrenjaninu, Glasnik Društva konzervatora Srbije
Bojan Kojičić, Vesna Karavida Projektantski opus Đorđa Tamabovića u Zrenajninu, neobjavljen rukopis

Podelite Vaše mišljenje, ostavite komentar...

*