Palata pravde
Kategorizacija: Spomenik kulture od velikog značaja
Adresa: Kej 2. oktobar br. 1
Katastarska parcela br. 5843 K.O. Zrenjanin
…………………………………………..
Investitor: Ministarstvo pravde Austrougarske monarhije
Vreme gradnje: 1906-1908. godine
Projektant: arh. Šandor Ajgner
Stil: akademizam (neoromanika)
U okviru prostorno kulturno-istorijske celine starog jezgra Zrenjanina, nalazi se Palata pravde (zgrada suda i zatvora),sagrađenau periodu od 1906 – 1908. godine. Na raspisanom konkursu Ministarstva pravde u Budimpešti, prvu nagradu za projekat zgrade županijskog suda i zatvora dobio je budimpeštanski arhitekta Šandor Ajgner. Svojom namenom i veličinom zgrada svedoči o sve većoj ulozi Velikog Bečkereka kao administrativno upravnog i regionalnog sedišta Torontalske Županije.
U poslednje tri decenijue 19. veka do Prvog Svetskog rata, širom Austrougarske monarhije, podizane su zgrade pravosudnih organa kao deo novog pravnog sistema koji se formirao nakon Austrougarske nagodbe. Sudske palate (županijski i sreski sudovi) i zatvorske zgrade podizane su po pravilu zajedno i činili su zatvoren kompleks, što do tada nije bio slučaj.
Palata je monumentalna dvospratna građevina podužne osnove u obliku nepravilnog ćiriličnog slova P, sa veoma izduženim uličnim krilom koje je postavljeno paralelno sa tokom Begeja a na regulacionoj liniji ulice Kej 2. oktobra. U arhitekturi palate preovlađuju elementi stila neoromanike a izgrađena je u periodu kasnog istorizma.
Uprkos činjenici da je zgrada suda izgrađena u jednoj već preživljenoj, zakasneloj struji akademizma, i u vremenu kada secesija kao začetak modernijih shvatanja u arhitekturi, osvaja Evropu i ozbiljno uzdrmava krute obrasce akademizma, ima izuzetnu vrednost za grad Zrenjanin i njegovo okruženje.
Nakon sto godina od izgradnje, zgrada suda i zatvora u Zrenjaninu uspešno zadovoljava istu namenu,kroz nekoliko državnih i pravnih sistema koji su se u međuvremenu smenjivali.
Od profanih građevina, pored Gradske kuće (nekad Županijske palate), zgrada suda i zatvora predstavlja najvrednije arhitektonsko delo u zaštićenom graditeljskom korpusu na teritoriji grada Zrenjanina. Pored istorijske i arhitektonske vrednosti, palata ima izuzetnu ambijentalnu vrednost – sa koje god strane se sagledava, pruža jedinstven prizor. Danas,uostalom kao i u prošlosti,skreće pažnju svojim dominantnim položajem u prostoru oko jezera i Malog mosta, jer redak je slučaj, čak i u većim gradovima, da postoji još negde ovako monumentalna palata namenski građena za instituciju pravosuđa.
Palata pravde u Zrenjaninu stavljena je pod zaštitu zakona Republike Srbije i proglašena za spomenik kulture 1972. godine (dopunsko rešenje 01-104/1-72), a od 1991. godine, spomenik kultureod velikog značaja (,,Sl.list APV” br.28 od 30.12.1991. god.).
Iako je zgrada valorizovana kao vredno arhitektonsko delo koje je decenijama pod pravnom zaštitom, neophodna je permanentna i kvalitetna fizička zaštita!
Bojan Kojičić
Istoričar umetnosti
Palata pravde nekad
Palata pravde danas
Ambijent oko malog željeznog mosta
Palata pravde
Kompleks Palate pravde i zatvora
Pogled sa mosta
Centralni rizalit
Prvi sprat
Hol drugog sprata
Sudnica
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Izvori:
. Petrovgrad, (uredio A. Sanojlović) 1938, 370-373
. Ž. Škalamera, G. Gordić, Valorizacija starog jezgra Zrenjanina, (u rukopisu), valorizaciju izvršio Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Beograda u saradnji sa Narodnim muzejem u Zrenjaninu 1968.
. Zrenjanin, (Uredio Todor Malbanjki), Zrenjanin 1966. 477-482
. D. Čolić, Zrenjanin u razglednicama, Zrenjanin 1978.
. M. Jovanović, Istorizam u umetnosti XIX veka, Saopštenja XX-XXI, Beograd 1988/89, 275-285
. A. Kadijević, Estetika arhitekture akademizma, (XIX – XX vek)
. Lj.Pušić, Urbanistički razvoj gradova u Vojvodini XIX u i prvoj polovini XX veka, Novi Sad 1987.
. V. Karavida, Zrenjanin-Graditeljska baština, Zrenjanin 2002.
. S. Bakić, Graditeljsko nasleđe Zrenjanina, Novi sad 2003.
. M. Jovanović, Muzeologija i zaštita spomenika kulture, Beograd 1994. 131-175
. Borovszkz Samu, Torontál Vármegye, Budapest 1911, 570
. M. Ferenc, Magyar épitészek 189O-1918, Budapest 1955.
. J.Gerle-A.Kovács-I.Makovecz, A Szazadfordulő magyar Épitészete, Budapest
. F.Nemeth, Úri világ Torontálban, Novi Sad 2OO3. 89-9O
. L. Károly, Müvészet krónika, Budapest 1912. 3-4
. F. Horvath-O Csegezi-P.László-M. Knotika, Szeged épiteszeti emlékei, Szeged 2000. 246-147