Županijska palata (Zgrada Skupštine grada)
Kategorizacija: Spomenik kulture od velikog značaja
Adresa: Trg slobode br.10
Katastarska parcela br. 4837/1 K.O. Zrenjanin
…………………………………….
Prvi vlasnik: Torontalska županija
Vreme gradnje: 1820. godina
Projektant: arh. Josif Fišer
Rekonstrukcija: 1887. godina
Projektant rekonstrukcije: arh. Eden Lehner i arh. Đula Partoš
Stil: barok, nakon rekonstrukcije – neobarok
Restauratorski radovi: 2003. godine (fasada)
Zgrada Torontalske županije /danas zgrada Skupštine grada Zrenjanina/, predstavlja najreprezentativniju palatu starog jezgra grada. Nastala je na prostoru najužeg jezgra tzv. „Varoškog kvarta“ koji je urbanistički formiran još u 18. veku, na mestu stare zgrade Kraljevske kameralne uprave sagrađene krajem tog veka.
Prvobitnu Županijsku palatu sagradio je Josif Fišer između 1816 – 1820, nešto nakon katastrofalnog požara koji je 1807. godine uništio gotovo celokupno graditeljsko nasleđe Velikog Bečkereka 18. veka. Već nakon šezdesetak godina, zbog malog smeštajnog kapaciteta, tačnije od 1885-1887, zgrada je morala biti proširena, rekonstruisana i modernizovana po planovima najpoznatijih budimpeštanskih arhitekata, toga doba, Edena Lehnera (Ödön Lechner) i Đule Partoša (Pártos Gyula).
Eden Lehner se smatra tvorcem mađarske varijante secesije u arhitekturi, i u tom stilu nastaju početkom devedesetih godina 19. veka i njegova najpoznatija arhitektonska dela: Gradska kuća u Kečkemetu, Muzej primenjene umetnosti i Palata poštanske štedionice, obe u Budimpešti.
Od kada je sagrađena u stilu akademizma sa elementima neobaroka, pa do danas, zgrada nije menjala svoju namenu, a skoro je u potpunosti sačuvala i svoj autentičan izgled.
Unutrašnjost Županijske palate, prilagođena je administrativnim potrebama činovničkog aparata, ne zaostaje u svojoj reprezentativnosti za spoljašnjim izgledom. Oko 135 kancelarija spaja lavirint hodnika i stepeništa, pod celim gabaritom je podrum, a centralno, dvokrako stepenište od ružičastog mermera koje se spaja na međuspratu, prati kamena ograda.
Celokupni prostor prvog sprata služio je za stanovanje i rad vodećih rukovodilaca grada, pre svega velikog župana i podžupana. Ovde su bili smešteni njihovi radni kabineti, kabineti njihovih sekretara, svečani saloni, spavaće sobe, dečije sobe, sobe za poslugu, trpezarije i dr.
Reprezentativne prostorije velikog župana i podžupana, kao i velika, svečana, Barokna sala, bile su okrenute prema glavnom trgu grada, danas Trgu slobode. U unutrašnjosti levog erkera, posmatrano od ulaza, danas je reprezentativni Plavi salon za svečane prijeme.
Na prvom spratu centralnog dela zgrade, nalazi se Barokna ili Svečana sala koja je bila ranije namenjena održavanju županijskih sednica i koja je u vreme rekonstrukcije zgrade, posle požara 1902.godine, dobila novu maltersku i štuko dekoraciju, po nacrtu poznatog bečkerečkog slikara Johana Goignera.
U ovom reprezentativnom svečanom prostoru, održavaju se danas, ne samo skupovi političkog karaktera, već i kulturne priredbe, koncerti i književne večeri.
Ono što enterijer Županijske palate čini još zanimljivijim, jesu i veliki vitraži koji se nalaze nad glavnim stepeništem u zgradi. Simbolično predstavljaju – Mudrost, Pravdu i Moć. Ovi vitraži, postavljeni na prozorima ka Gradskoj bašti, osim dekorativne funkcije imaju i umetničku vrednost. Delo su Eduarda Kracmana, najpoznatijeg vitražiste druge polovine 19. veka u Mađarskoj i sina poznatog češkog slikara Gustava Kracmana.
Upravno – administrativna zgrada u Velikom Bečkereku, bila je reprezent ekonomske i privredne moći Velikog Bečkereka, Torontalske županije, i isto tako, političke moći Habzburške monarhije. Nastala je u isto vreme, kada se grade Gradske kuće i u drugim gradovima na rubu Austro-Ugarske Monarhije: Segedinu, Somboru, Kikindi, Kečkemetu, nešto kasnije, Subotici, Kanjiži i Senti.
Konzervatorski radovi:
Od 1950. gоdinе, na zgradi nisu vršеni оbimniјi kоnzеrvаtоrskо-rеstаurаtоrski rаdоvi. Srеdinоm 2003.gоdinе, Izvršni оdbоr Skupštinе, dоnео је оdluku о pristupаnju оbnоvi оbјеkаtа u glаvnој ulici i nа Тrgu slоbоdе. Pоštо је kоnstаtоvаnо dа је zgrаdа bilа u dоstа lоšеm stаnju, rаdоvi su zаpоčеti јunа 2003. а zаvršеni tokom 2005.godine. Prеdviđеnim Меrаmа tеhničkе zаštitе, rеаlizоvаni su svi znаčајniјi rаdоvi kојi su оbuhvаtili: dеlimičnо оbiјаnjе mаltеrа, nоvо mаltеrisаnjе, sаnаciјu vlаgе paropropusnim malterima nа prеdnjој fаsаdi, bојеnjе silikаtnim bојаmа i dеlimičnu pоprаvku limаriје оlukа. Nа krајu је pоstаvlјеn sistеm zаštitе оd gоlubоvа. Ovi radovi nisu obuhvatili obnovu krovne konstrukcije i prekrivača. Neophodno je uraditi konzervatorski projekat obnove krova koji bi obuhvatio sanaciju krovne građe i zamenu kompletnog crepa gleđosanim biber crepom u više boja.
Vesna Majstorović, istoričar umetnosti
Županijska palata pre rekonstrukcije, Projekat Jožef Fišer
Županijska palata nakon rekonstrukcije, Projekat Eden Lehner i Đula Partoš
Palata Skupštine grada – danas
Enterijer
Barokna sala
Vitraž moć
Literatura:
Dokumentacija i fotodokumentacija Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin
-Ј.Sеntklаrаi, «Bеčkеrеčki grаd», rаsprаvа је štаmpаnа u mаđаrskоm čаsоpisu «Stоlеćа», 1886. gоd.- prеvоd Т.Rајić (rukоpis), Istоriјski аrhiv Zrеnjаninа.
-F.Мilеkеr, Geschichte der Stadt Veliki Bečkerek 1333-1918, Vršаc 1933.
-А.Stаnојlоvić (ur.), Pеtrоvgrаd, Pеtrоvgrаd 1938;
-Grupа аutоrа, Zrеnjаnin, Zrеnjаnin 1966.
-S. Bаkić, Zrеnjаnin, Оbnоvа grаditеlјskоg nаslеđа (II), Dаns 49, Nоvi Sаd 2005, 16-18.
-М. Šiјаkоvić, Vеlikоbеčkеrеčki slikаr Јоzеf Gоignеr, Ulаznicа 110/1987.
-М. Grubаčki, Zgrаdа SО Zrеnjаnin, Zrеnjаnin 2003.
-Ödön Lechner 1845-1914, Wien, Helligenkrefzerhof, 9 – 31. januar 1991 ( kаtаlоg ) – prеdgоvоr nаpisао: Prof. mag. arch. Arch.W. Holzbauer.
-А. Kаdiјеvić, Еstеtikа аrhitеkturе аkаdеmizmа – (XIX-XX vеk), Bеоgrаd 2005, 83, 84.