Obala pionira
Оbаlа piоnirа sе pružа lеvоm i dеsnоm strаnоm nekadašnjeg kоritа Bеgеја kоје је zatrpano i pretvoreno u parking prevlaku, a prostire se od kraja Jezera 3 do Jevrejske ulice, odnosno kоrita Bеgеја. Ovaj deo grada, koji se nalazi u neposrednom zaleđu centra, veoma je zapušten. Na parnoj strani se nalaze tri vredna objekta od kojih su dva u ruševnom stanju.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zgrada Julia Krausa, Obala pionira 4
Prvi vlasnik: Julie Kraus mlađi
Vreme gradnje: 1929. godine
Projektant: Janoš Panji, građevinski majstor
Stil: eklektika (klasicizam sa elementima secesije)
Jednospratnu poslovno – stambenu zgradu na Obali pionira (između dva rata Obala kneza Mihajla) projektovao je lokalni zidarski majstor i preduzimač Janoš Panji 1928. godine, za Julija (Đulu) Krausa mlađeg, vlasnika preduzeća koje se bavilo trgovinom materijala za ogrev, odnosno izvozom koksa i ugalja. Kuća se nalazi na popisu oduzete imovine Velikobečkerečkih Jevreja iz 1941-44. godine, a njen vlasnik Đula Kraus je bio jedan od retkih logoraša koji se vratio kući posle 36 meseci provedenih u koncentracionom logoru Mathauzen.
Zgrada je podignuta na obali Begeja, u blizini glavnog gradskog trga, u delu grada koji je u 19. veku bio namenjen isklјučivo magacinima i objektima industrije, jer je vodeni tok bio najbrži način transporta robe i građevinskog materijala, ali je, kako se menjao odnos prema reci kao vizuelnom imperativu, vremenom postajao sve atraktivniji za stanovanje. Kuća ima nepravilnu osnovu, jer prati oblik prostrane parcele na kojoj se nalazila Krausova drvara i stovarište građevinskog materijala. Ovo, u arhitektonskoj zamisli skoro klasicističko zdanje, izražava više želјu investitora nego kreativno angažovanje samog autora, koji je u svojim projektima težio pročišćenoj varijanti mađarske secesiji. Fasadna plastika je plitka i preovlađuju secesijski motivi, dok je klasicistički timpanon bio ukrašen gipsanom ornamentikom koja danas nedostaje. U prizemlјu su se nalazile kancelarije, a na spratu stan vlasnika.
Kuća je sačuvana skoro u izvornom obliku, ali je fasada zapuštena.
Ulična fasada
Fasada iz plana, 1928.
———————————————————————————————————————————————
Bivša fabrika nameštaja ,,Bence i sin”, Obala pionira 6
Prvi vlasnik: nepoznat
Vreme gradnje: sredina 19. veka
Projektant: nepoznat
Stil: klasicizam
Jednospratna zgrada pravougaone osnove postavlјena je na regulacionu liniju Obale pionira. O nastanku ove zgrade i njenoj ranijoj istoriji nemamo podataka, ali zahvaljujući sačuvanoj staroj fotografiji možemo rekonstruisati njen prvobitan izgled. Zanimljiva je njena arhitektura, koja je koncipirana tako da više liči na dvorac, koji je imao odlike reprezentativne građevine klasicizma, nego na industrijski objekat. Centralno postavlјen plitki rizalit je naglašen snažnim pilastrima sa kapitelima, a završen je ravnom atikom na čijem središnjem delu se uzdiže trouglasti zabat u kome je plitka niša sa grbom prvobitnog vlasnika. Od 1908. godine vlasnici zgrade su Anton i Mikša Bence, koji u njoj pokreću fabriku nameštaja.
Zgrada bivše fabrike nameštaja ,,Bence i sin” je više od deset godine u ruševnom stanju, bez krova i sa neobezbeđenim zidovima koji danas predstavljaju opasnost za prolaznike. Kada je objekat prešao u privatno vlasništvo 2005. godine, postojala je namera da se ova zgrada rekonstruiše i adaptira u stambeno poslovni prostor. Zavod je izdao saglasnost na idejno rešenje rekonstrukcije zgrade. Na žalost, od ovog projekta se odustalo.
U nekim budućim intervencijama, Zavod će insistirati na rekonstrukciji objekta, oslanjajući se na ideju da se očuva sećanje (reminiscencija) na staru zgradu fabrike nameštaja.
danas
nekad
fabrika nameštaja
———————————————————————————————————————————————
Zgrada Augusta Napholca, Obala pionira 8
Prvi vlasnik: Avgust Napholc (Napholcz Augustinus)
Vreme gradnje: 1870. godina
Projektant: nepoznat
Stil: romantizam
Ova stambenо – poslovna zgrada je bila deo pilane u vlasništvu Augusta Napholca (1839-1905) iz imućne velikobečkerečke porodice industrijalaca Napholc. Zgradu je 1906. godine nasledila njegova kćer Irena Paulina, koja je bila udata za Zoltana Perišića, gradonačelnika Velikog Bečkereka u periodu od 1902 -1918. godine.
Jednospratna zgrada ima osnovu u obliku latiničnog slova L, sa prelomom dvorišnog krila što svedoči da se radi o veoma starom objektu koji je nastao na najstrarijoj uličnoj matrici iz doba spontanog razvoja grada. Zgrada je dosta izbačena prema nekadašnjem koritu Begeja u odnosu na sadašnju regulacionu liniju ulice. Na uličnoj fasadi prozori su završeni segmentnim lukom koji su uski i visoki, na sredini podelјeni kempferom na donja i gornja krila koja se otvraju prema ulici. Malterska plastika je jednostavna i čine je sokla, kordosnki venci ispod prozora i potkrovni venac sa ventilacionim otvorima. Međutim, zahvaljujući jednoj staroj fotografiji, uočavamo da su prozori bili nadvišeni arhitravnim frontonima. U kuću se ulazi iz dvorišta. Sa dvorišne strane je komunikaciona galerija na spratu i trem u prizemlјu, oblikovani nizom arkadnih otvora završenih segmentnim lukovima i zatvorenih zastaklјenim pregradama. Pregrade su drvenim šprosnama izdelјene na usitnjena polјa.
U zgradi godinama niko ne živi, napuštena je i nalazi se u veoma lošem građevinskom stanju.
dvorišna fasada
ulazna nadstrešnica
———————————————————————————————————————————————
Begej, početak 20. veka