Dom Crvenog krsta
Adresa: Ulica Zmaj Jovina br.1b
Katastarska parcela br.6536, K.O. Zrenjanin
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Investitor: Mesni odbor Crvenog krsta Petrovgrada
Projektant: Arh. Borivoj Tomić
Vreme izgradnje: 1936. godina
Stil: moderna
Povereništvo Crvenog krsta u Velikom Bečkereku osnovano je 1921. godine, a jedan od osnivača i prvi predsednik bio je dr Jovan Stajić, glavni gradski fizik (gradski lekar). Nakon dve godine, povereništvo se proširuje u Okružni odbor. Tek 1936. godine je, tada Mesni odbor Crvenog krsta, od grada dobio besplatno zemljište u gradskom parku ,,Plankovoj bašti” da podigne svoju zgradu. Deo novca za izgradnju obezbeđen je od Glavnog odbora Crvenog krsta u Beogradu, Dunavske banovine, a jedan deo putem priloga i donacija građana.
Plankova bašta – zgrada koja je služila za odgajanje rasada za baštu.
Fasada iz projekta 1936. (arh.Tomić)
Izrada projekta za Dom Crvenog krsta poverena je Borivoju Tomiću, arhitekti iz Pančeva. Treba napomenuti da je arhitekta projekat izradio besplatno, kao svoju donaciju Crvenom krstu. U okviru Plankove bašte postojao je objekat koji je služio za čuvanje i odgajanje rasada za vrt. To je bio prizeman, veoma sveden objekat od cigle i drveta, sa jednoslivnim krovom, koji je bio naslonjen u brdašce. Međutim, ono što skreće pažnju posmatraču jesu dve kule sa kalotama. (Zidane su od opeke bez zaštitnog maltera, sa ubačenim kamenim kvaderima i komadima stena vulkanskog porekla). Zbog rustičnog izgleda, pripovedane su mnoge legende o njihovom nastanku i starosti. Danas, stručna javnost ima različita mišljenja o poreklu kula – od onih da ih je podigao sam Franja Plank koji je u njima gajio orlove, do ideje da su ih podigli Španci koji su tu živeli ili Turci kao osmatračnice. Poreklo ovih kula do danas je ostalo nerazjašnjeno, iako je pouzdano utvrđeno da nisu mogle nastati posle 1840. godine (Zrikipedia). Iz ovih razloga, kule nisu srušene, već su inkorporirane u novu građevinu, čime je postignut interesantan spoj drevnog i savremenog. Između kula je podignut moderan kubičan objekat sa prostranim prozorskim otvorima, a u podnožju kula niži delovi izvedeni fasadnom opekom, što nas upućuje na pretpostavku da je namera projektanta bila da se napravi postepen ,,prelaz” između savremenih formi i rustičnih kula.
Fotografija doma nakon izgradnje 1936. godine
U knjizi ,,Petrovgrad” iz 1938. godine prikazan je detaljan opis prostorne organizacije i tehničke opremljenosti doma: ,,Zgrada je zamišljena tako da može služiti kako mirnodopskim tako i eventualnim ratnim potrebama i zadacima Crvenog krsta. U miru velika dvorana iskorišćuje se za održavanje samarjanskih i bolničarskih tečajeva, kao i tečajeva za borbu protiv tuberkuloze i tečajeva za zaštitu protiv bojnih otvora, zatim za razna predavanja, priredbe podmlatka Crvenog krsta, knjižnicu sa čitaonicom, higijenske izložbe i skupštinu našeg društva. Prazan prostor ispred podijuma upotrebljava se za potrebe pozornice, kao i skladišta. U zidnom ormanu smeštena je knjižnica, koja već sada broji 2.200 knjiga. Sklonište uz dvoranu iskorišćuje se praktično i u mirno doba. Kraj predsoblja se nalazi kancelarija, koja služi i za odborske sednice. Pod istočnom kulom je skladište za materijal. Suprotno krilo zgrade zauzima stan šofera-domara. Kraj ovog je moderno urađena garaža za sanitetski auto. U zgradi je instaliran vodovod sa dubokim bunarom, električnom, automatskom, kao i ručnom pumpom i centralno grejanje. Za slučaj rata pretvara se cela zgrada u prihvatnu bolnicu za povređene bojnim otrovima. Kancelarija postaje svlačionica, magacin postaje kupatilo (cevi su već sada sprovedene, kao i kanalizacija), u veliku dvoranu, pak, unose se postelje i na njima leže povređeni do prenosa u bolnicu. Za slučaj ponovnog napada iz vazduha, sklanjaju se u sklonište. Sklonište je hermetički zatvoreno, sa dva izlaza, ventilacijom, česmom i bunarom, centralnim grejanjem, engleskim nužnikom, telefonom i radiom.”
Dom crvenog krsta danas
Dom Crveniog krsta i danas služi svojoj prvobitnoj nameni, a njegov izgled se nije bitnije promenio od vremena izgradnje. Međutim, leva kula je srušena pre više decenija, jer se nalazila u lošem građevinskom stanju.
Bojan Kojičić, istoričar umetnosti
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Izvori:
http://banateka. Misteriozne kule plankove bašte I
http://banateka. Misteriozne kule plankove bašte II
http://zrikipedia.com/Plankova bašta
* Dokumentacija i fotodokumentacija Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
* Dokumentacija Istorijskog arhiva Zrenjanina:
– Fond F.1 Inventar zbirke karata i planova (1752-1992) – H. Regulacija grada sa planovima zgrada (1851-1961) H 232, Nacrt za dom ,,Crvenog krsta” u Petrovgradu.
– Fond F.97 Gradsko poglavarstvo Petrovgrad (1919-1945)
– Fond F.45 Zbirka fotografija (1890-2003)
A.Stanojlović, Petrovgrad, Petrovgrad 1938, 428-434