Kasarna ,,PRINC RUDOLF” u Velikom Bečkereku
Adresa: Ulica Stevice Jovanovića br. 17 – 19
Katastarska parcela br. 6408 K.O. Zrenjanin
………………………………………………………..
U sklopu Prostorno kulturno – istorijske celine nalazi se Kompleks kasarne koja zauzima površinu od oko tri hektara i obuhvata prostor oivičen ulicama Stevice Jovanović, Gundulićeve i Jovana Popovića a čine ga objekti Komande, stare bolnice, nekadašnje žandarmerije, spavaonica, odnosno svi objekti izgrađeni do polovine 20. veka.
Kasarna ,,Svetozar Marković – Toza” u zrenjaninskom u naselju Mala Amerika, podignuta je sredinom 19. veka kao Okružna i gradska bolnica „Carević Rudolf” na mestu nekadašnjeg županijskog rasadnika. Nakon što nepunu deceniju od svog osnivanja nije privedena svojoj izvornoj nameni, ona je krajem 1860-ih pretvorena u kasarnu, što će ostati do danas. Za više od vek i po svog postojanja, promenila je nekoliko naziva i bila dom nekoliko različitih vojski; od Austrougarske, kraljevine Jugoslavije, Nemačke okupacione vojske, JNA, do Vojske Srbije, koja se nalazi danas u njoj.
Okružna bolnica ,,Princ Rudolf”, 1860. godina
Od uvođenja stajaće vojske početkom druge polovine 19. veka, u svim većim gradovima Vojvodine grade se kasarne za njihov smeštaj. U početku ih projektuju vojni inženjeri, kad nije bilo školovanih civilnih graditelјa, međutim krajem 19. veka vojska poručuje projekte kasarni kod renomiranih arhitekata ali i lokalnih graditelјa, koji ujedno obezbeđuju izvođenje radova i nadzor za izgradnju. Objekti poput škola, bilnica i kasarni koncipirani su prema istim urbanističkim, arhitektonskim i prostorno-funkcionalnim principima, koji su podrazumevali određenu formu i sadržaj. Kasarne i bolnice su često građene kao kompleksi pavilјonskog tipa, jer pored lјudstva, bilo je neophodno smestiti i ostale propratne sadržaje. U pitanju su tipski, uniformni i utilitarni objekti koji su, prema potrebi, mogli efikasno i brzo da se transformišu iz jedne funkcije u drugu. Upravo će se ova transformacija dogoditi i sa bolnicom ,,Carević Rudolf“.
Plan kasarne ,,Princ Rudolf”, 1894.
Kompleks čine prizemne i spratne zgrade, prilagođene boravku većeg broja vojnika, njihovom smeštaju, ishrani i obuci, zdravstvenoj nezi, zatim magacini za tehničku opremu, naoružanje i municiju. Ono što se odmah uočava na planu je simetričnost prilikom urbanističkog planiranja – objekti se nižu u dubini parcele paralelno i simetrično pozicionirani jedan naspram drugog. U produžetku bočnih krila zgrade bivše bolnice postavlјena su dva prizemna pravougaona objekta; kantina sa leve i vežbaonica sa desne strane, dalјe, paralelno sa glavnim krilom bivše bolnice je prizemna zgrada zatvora, iza nje spratna zgrada magacina i na samom kraju parcele zgrada štaba. Ove pavilјone karakteriše utilitarnost, a fasade su svedene i bez suvišnog ukrašavanja, jer je bilo primarno zadovolјiti funkciju, ali sa druge strane, postići utisak reda i discipline, uniformnosti i skladnosti.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1. ZGRADA ŠTABA
Vreme izgradnje: 1894.
Investitor: Torontalska županija i Veliki Bečkerek
Projektant: Vilmoš Milko (Milko Vilmós)
Stil: neorenesansa
Pavilјon najreprezentativnijeg izgleda u kasarni je zgrada Štabа. Nјena bitnost u kompleksu je uslovila sam urbanistički položaj, ali i arhitektonsko-stilski izraz. Za razliku od ostalih pavilјona, ovaj je postavlјen na regulacionu liniju Ulice Jovana Popovića. Ovo raskošno zdanje ,,komunicira” sa spolјašnjim svetom tako što je svoje pročelјe ,,okrenulo“ građanstvu.
ZGRADA ZA SMEŠTAJ VOJSKE (SPAVAONICA)
MAGACIN
KANTINA
SPREMIŠTE ZA VOZILA (GARAŽA)
Fotografija, početak 20. veka. Zgrada štaba i ambulante desno. pogled sa Begeja
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7. ZGRADA AMBULANTE
U neposrednoj blizini zgrade štaba, sa njene istočne strane, nalazi se jednospratna zgrada ambulante. Zgrada je uvučena od ulične regulacije, osnove u obliku ćeriličnog slova T. Naznačeni su joj podeoni venci i sokla, a iznad spratnih prozora su arhitravni frontoni. Otvori su uokviren šembranama. Postoje dva ulaza, jedan sa južne a drugi sa severne strane. U prizemlјu i na spratu su prostorije za smeštaj pacijenata, ali su oficirski odvojeni u posebnim sobama. Podrum je služio kao magacin. U sklopu bolnice se nalazi karantin i mrtvačnica, prizemni objekti manjih dimenzija.
Zgrada ambulante, danas komanda Banatske brigade, (južna fasada)
Zgrada ambulante, danas komanda Banatske brigade, (severna fasada)
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10. ZGRADA ZA SMEŠTAJ VOJSKE (PRVOBITNO OKRUŽNA I GRADSKA BOLNICA)
Vreme izgradnje: 1859.
Investitor: Torontalska županija i Veliki Bečkerek
Projektant: Nepoznat
Stil: Romantizam
Zgrada nekadašnje bolnice predstavlјa prvi graditelјski sloj od kojeg se urbanistički planirao i razvijao kompleks.
Kasarna, današnji izgled
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ZGRADA ŽANDARMERIJE
Vreme izgradnje: 1906. godina
Investitor: Veliki Bečkerek
Projektant: Hof Nandor, građevinski majstor
Stil: neorenesansa
Značajniji momenat koji se, u neku ruku, ticao proširenja kasarne, bilo je podizanje zgrade Žandarmerijske kasarne u neposrednoj blizini. Izgrađena na susednom placu do kasarne, na samom uglu Mersijeve (ulice Stevice Jovanovića) i Bajzine (Gundulićeve) ulice 1907. godine. Ova zgrada danas je poznata kao sedište Vojnog odseka. Projekat žandarmerijske kasarne je urađen 1906. godine, a potpisao ga je Hof Nandor, građevinski majstor i preduzimač iz Velikog Bečkereka. Žandarmerijska kasarna je jednospratna zgrada osnove u obliku ćiriličnog slova G, sa dvorišnim aneksima u kojima je smešten stepenišni krak i sanitarni čvor. Unutrašnji prostor je organizovan u dva trakta, sa prostorijama koje se nižu duž uličnog dela i hodnikom prema dvorištu. U prizemlјu su bili smešteni žandari, dok se na spratu, koji je bio namenjen starešinama, nalazila kancelarija narednika, komandira voda, komandira puka, zatim čajna kuhinja, arhiva i sobe. Ispod zgrade se nalazi podrum koji je služio kao magacin za smeštaj ogreva, namirnica itd. Fasada je izvedena svedeno, uobučajeno za ovu tipologiju objekata utilitarne namene. Otvore uokviruju profilisani šembrani, s tim što se iznad otvora prizemlјa nalaze klјučni kamenovi. Horizontalnost je naznačena suterenskim, kordonskim i potkrovnim vencem, kao i fugnama u prizemlјu. Postoje dva ulična ulaza, jedan iz Gundulićeve, koji je bio namenjen za stanovanje porodice starešina, a drugi iz Ulice Stevice Jovanovića, koji je imao javni karakter. Sa dvorište strane postojao ulaz sa stepeništem u dve pritvorske ćelije.
IZVORI:
Krčmar, Filip. Kojičić, Bojan ,,Od Rudolfove bolnice do Tozine kasarne” Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine, Novi Sad 2017.