Velikobečkerečka fabrika tepiha (Fabrika tepiha Lazara Dunđerskog)
Adresa: Ulica Đure Jakšića br.14
Katastarska parcela br.7562/3, K.O. Zrenjanin
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prvi vlasnik: Torontalska fabrika tepiha (Deoničarsko društvo)
Projektant: Lajoš Vego
Vreme izgradnje: 1894. godine
Stil: pozni klasicizam
Godine 1884. je osnovana jedna od prvih tkačkih škola u gradu. Osnivač i njen prvi direktor bio je slikar Antal Štajtman. Na inicijativu Štajtmana, potpomognuta od strane velikog župana Jene Ronaija, osnovano je akcionarsko društvo Velikobečkerečka fabrika tepiha. Vrlo brzo nakon osnivanja i početka proizvodnje, fabrika je postala nelikvidna. Iako je imala kvalitetan proizvod, nije uspela da se probije na evropsko tržište. Godine 1897. preuzima je Holandski koncern, ali već 1903. godine, uz uslov subvencionisanja od strane grada, otkupljuje je Laza Dunđerski. U međuratnom periodu, prelazi u ruke srpskog akcionarskog društva Vlade Ilića iz Beograda. Posle rata se nacionalizuje i menja naziv u Fabriku tepiha ,,Proleter”.
Prvi graditeljski sloj fabrike tepiha predstavljaju dve sačuvane zgrade izgrađene 1894. godine.
Jednospratna zgrada izdužene pravougaone osnove povučena je od ulične regulacije oko pet metara. Na sredini dvorišne strane ima blago isturen rizalit. Fasada je svedeno dekorisana i čini je niz pravougaonih prozorskih otvora raspoređenih u jednakom rastojanju i izražen kordonski venac. Jedini ukras na fasadi su horizontalne i vertikalne fugne koncentrisane oko prozora, sa naznačenim ključnim kamenom. U sredini ulične fasade se nalazi natkriveni ulaz. Prozori su dvostruki, dvokrilni (osim centralnog koji je trostruk)i otvaraju se u polje. Enterijer je prilagođen manufakturnoj proizvodnji, jer je u pitanju jedinstven prostor bez pregrada.
Na osnovu konstruktivnog sklopa i arhitektonskog izgleda, pretpostavljamo da je ova zgrada deo prvog graditeljskog sloja, izgrađena 1894. godine. Nalazimo je ucrtanu i na mapi grada Velikog Bečkereka iz 1896. godine. Sve ostali objekti na placu su izgrađeni kasnije, odnosno u međuratnom periodu i nakon rata. Danas je jedino ova zgrada ostala u autentičnom obliku.
Literatura:
Dokumentacija i fotodokumentacija Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin
Petrovgrad
V. Popović, ,,fabrika tepiha Proleter” Zrenjanin
Grupa autora, Osam decenija fabrike tepiha ,,Proleter” Zrenjanin, Zrenjanin 1975
Wohemblat