Kompleks dvorca Karačonji u Novom Miloševu

U toku je postupak utvrđivanja kompleksa dvorca Karačonji u Novom Miloševu (Opština Novi Bečej) za Prostorno kulturno – istorijsku celinu.

Prostorno kulturno-istorijska celina nastala je kao rezultat razvoja veleposeda plemićke porodice Karačonji, od 1781. godine, kada je Bogdan Karačonji od bečkog dvora kupio vlastelinstvo u Beodri (danas deo naselјa Novo Miloševo). Novi zemlјoposednici iz Beodre upravlјali su prostranim imanjem sve do kraja Prvog svetskog rata, kada napuštaju dvorac i odlaze u Budimpeštu. Tokom svog gazdovanja vlastelinskim dobrom, ostvarili su značajan politički, privredni i kulturni uticaj na ove prostore, ostavivši iza sebe mnoge monumentalne građevine. Deo tih građevina više ne postoji, jer su vremenom porušene, a pojedinim je u velikoj meri izmenjen prvobitni izgled. Deo koji je preostao svedoči o obimnim graditelјskim poduhvatima koje je porodica preduzela tokom intenzivnog ekonomskog uspona vlastelinstva. Do sredine 19. veka izgradili su ,,Polјoprivredni grad“ (1834), rimokatoličku župnu crkvu (1841),  dva monumentalna dvorca sa zgradama ekonomije u prostranim parkovima (1840-50), kao i druge zgrade privrednog i administrativno-upravnog karaktera.

1. Dvorac Lasla Karačonjija
2. Zgradе ekonomije sa posebnim dvorištem (konjušnica, kolnica, štale, radionice i stanovi za poslugu).
3. Poljoprivredni grad (Žitni magacin, kotarka i upravna zgrada sa radionicama)

Prostorno kulturno-istorijska celina formirana je tridesetih godina 19. veka izgradnjom prvog dvorca, konjušnice, žitnog magacina, kotarke i upravne zgrade. Ne zna se pouzdano gde se nalazio prvi dvorac, ali se pretpostavlјa da je na njegovom mestu veliki župan Torontalske županije Laslo Karačonji, Bogdanov unuk, izgradio današnji monumentalni klasicistički dvorac 1846. godine prema planovima Jožefa Pana, arhitekte iz Budimpešte. Dvorac spada u tip polјskog (ruralnog) dvorca koji je izgrađen van urbanih gradskih naselјa, a po pravilu je bio okružen ekonomskim zgradama, čija je uloga bila obezbeđivanje funkcionisanja imanja tokom cele godine. Dvorac je bio mesto za stanovanje i istovremeno centar upravlјanja imanjem. 

U blizini dvorca, sa južne strane, nalazio se kompleks ekonomskih i pomoćnih zgrada, od kojih je danas ostala jedino zgrada nekadašnje konjušnice, dok se preko puta ograđenog imanja naspram dvorca nalazi ,,Polјoprivredni grad“, koji čine dvospratni žitni magacin, kotarka i upravna zgrada. Ove građevine podignute od čvrste građe, spadaju u najstarije građevine veleposeda sa klasicističkom obradom ulaznih tremova i lučnih detalјa fasada. Karakteristika ove arhitekture je arhivolta – luk koji se sastoji od tri koncentrična polukruga. Ovi segmenti identične forme pojavlјuju se na prizemnim ekonomskim zgradama i na prizemlјu dvorca. Arhitektonski i stilski  potpuno usklađene građevine čine redak i dobro očuvan, stilski jedinstven kompleks.   

 Zaštićena okolin Prostorno kulturno – istorijske celine

Zaštićena okolina obuhvata obodne pacele Prostorno kulturno – istorijske celine u okviru kojih se nalazi kuća (adresa maršala Tita 109) koja poseduje spomeničke vrednosti. Kuću je podigla dvadesetih godina 20. veka imućna porodica Hajm koja se bavila poštanskom delatnošću. Jedno vreme se u delu kuće nalazila mesna pošta. Sačuvana je u svom izvornom obliku, osim dela ulične fasade koji je pretpeo izmene i adaptacije  – sa desne strane se nalazi otvor poslovnog prostora koji je svojim oblikom, dimenzijama i materijalizacijom narušio arhitektonsku celinu objekta. 

Bojan Kojičić, istoričar umetnosti

literatura:

Kojičić, Bojan, Dvorac Karačonji u Novom Miloševu, Грађа за проучавање споменика културе Војводине ХХV,“ Нови Сад 2013.

Бакић, Светлана, Градитељско наслеђе на територији општине Нови Бечеј,  Грађа за проучавање споменика културе Војводине ХХ,“ Нови Сад 1999.

Bányai, Elemér, A szamosújvári és beodrai gróf Karátsonyi család története. Szamosújvár 1902.

Borovszky, dr Samu, Magyarország- Vármegyéi és Városai – Torontal Warmegy, Budapest 1911.

Elek, Fényes, Magyarországnak ’s a’ hozzá kapcsolt tartományoknak mostani állapotja statistikai és geographiaia tekintetben IV, Pest 1839.

Forrás: A Karátsonyi család honlapja

Jenő, Rados, Magyar Kastelyok, Budapest 1931.

Jenő, Rados, Magyar Épitzsettőrtenet, Budapest 1961. 

Magyar Életrajzi Lexikon (Mađarski biografski leksikon) http://mek.niif.hu/00300/00355/html/ABC11587/11737.htm

Óhidy, Viktor, Doktori disszertacio -Főúri lakáskultúra magyarországon a dualizmus időszakában, Budapest 2007.

Sisa, Јoszef, A beodrai Karátsonyi-kastélyok és Pán József, Budapest 2012.

Szentkláray, dr Jenő, Száz év Dél-Magyarország újabb történetéből. (1779-től napjainkig.) I tom, Temesvár, 1879.